piše: Branislav Guzina

Naravno, svega mi je dosta. Sve sam proanalizirao, sve analize pročitao, prostudirao(komparativno), zauzeo stavove u skladu sa očito verifikovanim sistemom vrednosti, rečju, nema greške.

Oni su krivi!

Ima li nekog ko se ne slaže?

Nema.

Svi to što treba da znamo o tome, znamo i mislimo isto (bez obzira na one ,,sisteme vrednosti i njihove vertikale,,).

Pa šta sad?

Hebiga, ništa. Neki kažu haj’mo na izbore. E, sad pošto sve znamo nećemo.To glasaj za manje zlo je ispušeno.Uostalom trajalo je i previše.

Pa šta onda?

Šta nam je činiti?Nešto se mora, ne može više ovako.Zima, glad, računi, izležavanje po prugama, pojedeni prstići ( očekujem da se autodestruktivni i nedostojanstveni self-kanibalizam okrene svojoj pravoj i časnoj prirodi – čistom kanibalizmu), nema plata, socijalnog osiguranja, ništa nema.

Oni ne daju.

Mi naravno (pošto već sve znamo) znamo da ni ne moraju.Državu boli (kolektivni) kurac za to.

E sad, najbolje bi bilo reći:

Onda zbogom, kažem svim

Idem nađem, družim s njim!

Ne može! Nit’ mož’ da odeš, niti on ( Taj ) postoji. To je samo pesnički fazon. Nema tu leba.

Vraćam se racionalnom pristupu ( zajebi, stvar je ozbiljna) analizama, komparativnim empirijama, pametnim diskursima, najzad i statistici. Čisto da ne izgubiš nit, treba naći odgovor ne? – Šta nam je činiti?

Samo koncentracija, to nam treba, paniku treba izbeći po svaku cenu. Dobro, nije neka vajda reći:Bez panike molim, kad ne znaš ko je više izbezumljen.Oni u panici na koje apeluješ, ili ti koji izgledaš gore od ovih što vrište.

Nema veze.

Sve je to stvar kontrole. Pazi sad!

Obrati pažnju.

Ideja!

Prvo: ( oportuno i racionalno sagledavam!) Partije su sve sama đubrad!

……………….!?

Dobro, nisam vas impresionirao, to hebiga, znate.

Polako. To je konstatacija iz koje tek razvijam tezu, mislim hipotezu.Ako krenete zamnom, onda smo u tezi.

Dakle. Iz te premise, mislim hipoteze, izvlačim ( pazi sad!) – hipotetičnu konstataciju! (A? He,he)

a) Propali smo načisto!

(ovo se mora uzeti u kondicionalu, s toga što je to validno samo u slučaju da ne rešimo problem)

b) Pošto je Sve đubre – ne možeš sve to da baciš.

( ako sve baciš, što je ideološki-moralno potpuno ispravno, ne valja.Ako ti ostane nula, nema kud da kreneš, mora da ostaviš nešto, da nešto počneš,ne?)

c) Situacija da napraviš nove (al’ sada ,,prave,,) stranke, ne vredi.Prvo, nemamo vremena za to (propadosmo već) i drugo, to je idealistički pristup potpuno neodrživ pred onim ključnim analitičkim argumentom: Jes’ kurac!

d) I sada poentiram!

(Samo malo, imam tremu.)

Sve partije su u principu O.K., mislim statutarno, ideološki.Sem radikala, akademika, advokata i novinara (može i lekara, sudija, udbaša…hebiga) Ne valja im praksa.

I sada, briljiram!

Ostavljamo stranke! Neka ih. Ali!…Ponavljam:Ali!

Skupimo se (Javnost, društvena klime i sve to) i kažemo:

Može izbori, ali evo liste, ima da potpišete ili pravimo nulu!

I onda im tutnemo spisak onih koje nećemo ni pod razno više da vidimo ( ću te patošem, mislim lustriram)

Pa krenemo: Mlađan Dinkić, onaj što mu ne znam ime, premijer Cvetković, Toma Nikolić, mali Vučić, BoTA sve sa Šaperom Krstićem i Đilasom, Šuki naravno, mali Slobin debeli, svi oni Čačani, Koštunjavi sve sa svojima (nema ih puno), ima tu i nekih crkvenih što treba …mislim ne mogu sad sve da naređam.

To ćemo natenane, ako iz hipoteze pređemo na tezu.

Dakle, to na državnom nivou.

Odmah, paralelno, sve to na regionalnom i lokalnom nivou.Jer svi ti tipovi se repliciraju pod drugim facama niže (u odnosu na vertikalu).

To damo, ne moramo da gubimo vreme da pravimo nove stranke (sa istim ološem), dakle sasvim racionalnim pristupom gurnemo njih da počiste a nama – a vidi ruke, čiste!

A?

Mislim…priznajte. Nema boljeg. Evo, da se kladimo.

Samo pakosni i ljubomorni mogu da seru nešto.

Ja sam to uprostio, zbog puka, da razume. Ja to mogu jednim zavidnim diskursom, kontemplativno takoreći, nema frke, stvar je suvereno izanalizirana.

Sad samo da se skupimo i ( potpuno odgovorno, nema zezanja) pravimo liste.Samo to. Nam je to problem, da se skupimo. Možda posle neke utakmice.Evo sad Partizan igra sa Barcelonom, ima da ima dosta raje. Tu bi pravili prvi, najširi krug. U drugom kolu euro lige, posle utakmice, suzimo spisak. I dok crno-beli ne uzmu trofej, mi završili i – Tup!

Evo vam spisak, fuck off.

Neviđeno jednostavno, briljantno.

Već vidim: Partizan trofej, Brankica na tribinama a mi ladno (boli nas…) na izbore!