Veličina slova:

Već nedeljama, iz dana u dan, u srbijanskim medijima vodi se organizovana kampanja protiv donošenja Rezolucije o Srebrenici u parlamentu Srbije. Po običaju, prednjače patriotska udruženja nacističko-koljačkog usmerenja: Dveri srpske, Pokret 1389, Nova srpska fašistička misao, sve artističke ekspoziture četničkih pokreta u matici i dijaspori, samostalni i kolektivni strelci koji se organizuju kroz peticije i pisma uredništvima… Svi sa jednom porukom: Srbi su nevini, u Srebrenici se ništa naročito nije dogodilo

Kampanja protiv Rezolucije o Srebrenici koju je neoprezno obećao Boris Tadić krajem januara – ulazi u fazu tradicionalne srpske poremećenosti; gotovo da nema rodoljubivog glasila s ove strane Drine gde se nadugačko i naširoko ne raspravlja o onome što svaki Pravi Srbin od rođenja zna: da Srbi nikad nikog nisu ubili, pogotovo ne u Srebrenici; da su Srbi genetski miroljubivi, mirotočivi, miropomazani, naročito kad su goloruki a naoružani; da su se Srbi večito branili, jer su po ideološkom sklopu defanzivci, svoje ne daju, a tuđe hoće, tipično defanzivno; da je Rezolucija napad na imovinu Milorada Dodika; da ćemo usvajanjem Rezolucije lažno priznati da smo zločinci, a nismo, majke mi; da je sramota priznati zločin samo zato što smo ga počinili; konačno, ako smo ga eventualno počinili, pa šta – i Srbe ubijaju vekovima, pa nigde nijedne Rezolucije.

Kad ovaj oblik fine, krvave kontemplacije prevedemo na jezik srbijanskih fašista, onda to vascelo izgleda autentično ovako: „Smatramo da je osuda svakog zločina, uključujući i ratni, potrebna i neophodna. Međutim, izvlačenje jednog jedinog slučaja iz mnogobrojnih ratova na Balkanu u 20. veku i njegovo pretvaranje u antisrpski mitski simbol o kome nije dozvoljeno saznati ni okolnosti ni tačan broj poginulih, niti bilo kakvu informaciju van zvanično nametnute verzije događaja, govori da se iza toga ne krije potreba za osudom zločina već najbanalnija politizacija – utoliko gora što manipuliše ljudskim žrtvama“.

Sledi četnička revizija srebreničkog genocida: „ Prihvatanje ’istorijske istine’ onih koji su 1995. i 1999. bombardovali naš narod i usvajanje posebne rezolucije o Srebrenici predstavljaće veliku i nepopravljivu grešku. Usvajanje ovakve rezolucije značiće napad na opstanak Republike Srpske, potkopavanje njene sadašnje borbe za budućnost i šamar za preko 30.000 Srba poginulih tokom njenog stvaranja. Podsećamo da su takvu ideju jedinstveno osudili oni koji su o njoj najpozvaniji da se izjasne: svi predstavnici srpskog naroda u Republici Srpskoj“.

A onda širenje straha: „I ne samo to: predviđena rezolucija stvara dugoročnu političku hipoteku nad državom Srbijom i čitavim srpskim narodom, kome se istovremeno u Haškom tribunalu nameće zločinački identitet i ovim koordiniranim delovanjem onemogućava svaka buduća borba za nacionalne interese u regionu i svetu u celini. Ne postoji ni jedan jedini razlog da Skupština Srbije usvoji takvu rezoluciju i da time navuče sramotu na čitavu našu državu i sadašnju generaciju njenih stanovnika. Upozoravamo svakog poslanika koji za takvu rezoluciju bude glasao da će večna sramota ostati upisana na njegovom imenu“.

Konačno, srpski fašizam kolektivno zaključuje: „Još se u istoriji nije desilo da jedan narod tako ponizi svoje žrtve i svoje nacionalno dostojanstvo. Posebno to ne sme da učini narod nad kojim je u 20. veku učinjen višestruki genocid o kome se još uvek ćuti, a umesto da istorijsko sećanje i prevencija genocida postanu temelj zvanične spoljne politike Srbije, naši vlastodršci planiraju da sopstveni narod izbrišu iz istorije. Apelujemo na vlast da odustane od ove samoubilačke ideje, a na srpsku javnost da se podigne i odbrani svoje dostojanstvo i pravo na budućnost srpskog naroda i države“.

Budući da iza ovih literarnih reminescencija stoji gomila The Serbs, red je da ih javnosti predstavimo u najboljem svetlu, imenom i prezimenom, u nekoliko koljačkih kategorija.

PRVI EŠALON, SRBI IZ DOBA MILOŠEVIĆA KOJI OSEĆAJU DA JE ISTORIJA ZATVORILA KRUG NOŽEM:

Prof. dr Radoš Ljušić, Beograd, bivši direktor Zavoda za udžbenike i bivši Koštuničin čovek, danas spolna potpora Tomislavu Nikoliću

Marko Jakšić, Kosovska Mitrovica, DSS-uzdanica, heavy trash metal patriota kosovsko-novčanog tipa

Ljiljana Bulatović, maskirna novinarka iz Beograda, službeni biograf i hagiograf Ratka Mladića, nesrećno zaljubljena

Brana Crnčević, književnik, srpska majka, nekad Šešeljev radikal, danas slobodni radikal u orbiti Tomislava Nikolića

Pušenje zabranjeno, ubijanje dozvoljeno: Toholj, tolerantan

Photo: zavod.co.rs

Miroslav Toholj

, književnik, bivši ministar informisanja u Karadžićevoj vladi u sekti, izdavač Karadžićevih rafalnih sitovacija, intimus Luke KaradžićaDr Kosta Čavoški, akademik, profesor na pravnim fakultetima u bar dve srpske zemlje, zakleti protivnik ljudskih prava, zaklani predsednik Odbora za istinu i pomirenje Radovana Karadžića

Rajko Petrov Nogo, književnik, Karadžićev senator bez konja, pesnik nož-žica sentimenta, otimač svih nagrada za poeziju u streljanom obliku

Ivana Žigon, glumičica, wannabe Ruskinja, laka na recitaciju kao na suzu za srpskim Kosovom, tužna, večito

Dr Srđa Trifković Trifke, istoričar srpskog nacizma iz Čikaga, naš čovek na terenu, vidno poremećen

Ratko Ličina Ličke, član nečega što se kličke „Vlada Republike Srpske Krajine u izgnanstvu“, najverovatnije fiktivna ličnost, moguće nevidljiv

Mr Radovan Kalabić-Nikola, šubarsko-šumarski ekspert za svaki oblik dijaspornog Srbina, nekadašnja SPO-ikona, neopisivo dosadan

Prof. dr Milo Lompar & docent dr Vesna Lompar, bračni par sa Filološkog fakulteta u Beogradu, dva lomparska tela u jednoj genocidnoj duši

Milorad Vučelić Vučela, glavni urednik lista Pečat, nekad omiljeni kunić Slobodana Miloševića, ekspert za cigarete & pušenje, preteča Aleksandra RTS Tijanića, prvi fašista među levičarima

DRUGI EŠALON, SRBI POSLE MILOŠEVIĆA ALI SA NOSTALGIJOM U OČIMA:

Dr Miša Đurković, naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu, stalni kolumnista Politike, konzervativni ljubitelj genocida

Branko Radun, politički analitičar i urednik sajta www.vidovdan.org, redovna gošća NSFM, glup, retko

Boško Obradović, sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri, stariji srebrenički pionir, lepša polovina Branimira Nešića

Branimir Nešić, glavni i odgovorni urednik časopisa „Dveri srpske”, još stariji srebrenički pionir, ružnija polovina Boška Obradovića

Dragan Hamović, pesnik koji piše Nogom iz Rajkovog Beograda, Ljušićev kadar, jurišnik

Olivera Miletović, novinarka TV Palme, utočište za nehospitalizovane patriote, genocid je otvara u struku

Marko Janković, novinar, jedan od osnivača Demokratske stranke, alkoholni kolumnista „Groma“ i voditelj Radio Fokusa, pomahnitao

Disco nije zločin: Bakarec u transu

Photo: Stock

Nebojša Bakarec

, odbornik Skupštine grada Beograda, Koštuničin dvorski pesnik, disco queenProf. dr Ljiljana Čolić, bivša ministarka prosvete, zakleti neprijatelj Darvina a posebno orangutana, kreativno zglajznula zbog privrženosti Bogu koji ju je doneo na svet, mučenica za veru

TREĆI EŠALON, SRPSKE ŽENE, UDRUŽENE:

Pokret žena Kneginja Milica, Kragujevac, nepoznat broj žena pod imenom Milica

Pokret Srpskih Četnika Ravne Gore – odbor u Farelu, SAD, žene s bradom, znaju engleski

Srpsko-kanadsko udruženje pisaca Desanka Maksimović, Toronto, deluju pod sloganom glede Rezolucije o Srebrenici: „Ne, nemoj mi prići!“

Udruženje roditelja “Vera, Nada, Ljubav…” , Beograd, ukupno tri člana, poimence: Vera, Nada i Ljuba

ČETVRTI EŠALON, ZVUCI RODNOG KRAJA:

Guslarsko Društvo Dragoljub Draža Mihailović, Čikago, Ilinoj, SAD, svirači na kami, ljubitelji krika i leleka

PETI EŠALON, BOLJE BITI PIJAN NEGO STAR:

Omladinsko udruženje DRINA, Skelani, godište od 1924-1928, pokretni

NVO „Mladi za Kosmet“, Podgorica, komada četiri, kosovski božuri u rasejanju

Svetosavska omladinska zajednica Eparhije Zvorničko-tuzlanske, Kačavendina duhovna četa, srebroljupci & srebrenicomrzitelji, uvek veseli i nasmejani

Srpska pravoslavna omladina “Spoji” iz Insbruka, pod jodlujućim geslom: „Što genocid spoji, nož da ne razdvoji“

Svetosavska omladinska zajednica Austrije, Beč, četničići u špilhoznama

Mladi Lapova, mladost bez voznog reda

Valjda Srbi znaju da li je bilo genocida: Nije, nikako

Photo: EPA/FEHIM DEMIR

ŠESTI EŠALON, RAZNI IZVOĐAČI, VARIOUS ARTISTS:

Udruženje Sveti Apostoli Petar i Pavle, Bujanovac, članovi: Petar i Pavle

Udruženje Jug Bogdan, Prokuplje, deluju pod sloganom:“T’ga za Jug“

Udruženje građana Gostoljublje, Vrbas, gramatički moto: „8.000 gosta za tri dana dosta“

Bratstvo Svetog Simeona Mirotočivog, Podgorica, bolje krvotočivi nego crvotočivi

NOSOROG – međunarodni časopis za satiru, humor i karikaturu, Banja Luka, Dodikova oaza humora i koljačke satire

SEDMI EŠALON, POJEDINCI KAO STRANCI-INTELEKTUALCI:

Ing. Bernhard Frerichs, Dirk Frerichs, Ing. Jan-Hendrik Frerichs, Ing. Ina Frerichs, Nemačka, mala inženjerska familija mehanički osetljiva na zločin

Hödt Otti, Groß Gerau, Nemačka, intelektualka za prvu pomoć, potpisana kao “medecinska sestra”

Reiner Bingel, Taunusstein, Nemačka, mali ali tehničar

Irina Česnokova (“pensionerka”) i Mariя Česnokova, (“menadžer”), Moskva, Rusija, sestre NSFM u otporu Rezoluciji, twin-intelektualke

*Imena potpisnika preuzeta u originalu sa različitih patriotskih sajtova